KORACI
Korake tvoje znam još uvek dobro,
hod tvoj prepoznajem daleko,
sve plodove ja sam davno obr'o
da bih ti odneo pre neg' drugi neko.
Nekad me čak plaše tvoji koraci,
neku novu jezu u mene unose,
laki, čak i snažni ko sivi oblaci
koji Suncu i meni prkose.
Ah, koraci... ko muzika s neba
bude mi žurno osećaje lude,
još mi ona jedino treba,
bez nje ne mora ni mene da bude.
