MOŽDA TE NAĐEM
Možda te nađem u naličju vremena
kad zagrmi i nevreme me svlada,
kad počne sneg ponovo da pada
i postanem žrtva svoga bremena.
Možda te nađem kad sve se lađe
potope i duge od sunca posive.
Možda te nađem u sred pustinje
kad i kiše budu od meda mi slađe.
Spokojom ćeš se meni vratiti
u nevreme nakon svih tih bura,
dok svet se pred nama tetura…
Životom ću te, ako treba platiti.
Možda te i nađem kad ispijem kiše,
kada poslednja želja u meni mine,
dotaknem dno uz jecaj violine
i nikada mi ne zatrebaš više…
milivojk.blogspot.com
LUD
Od tebe mi je ostalo
nekoliko nedorečenih
pesama,
i sumnja koja se
izmaglila
međ’ prstima…
Potrošeni osećaj da
spokojan
mogu biti samo samoćom
okovan…
i možda koja nada
manje.
Nekoliko ludih noći,
neprovetrenih prostorija
i sanjivi ukus cimeta
što liči mi na nebo…
Lepi mi se pod prstima
a miriše na zimu...
i bol!
U sumrak neopipljivim
snovima
dok tumaram hodnicima
potkrovlja
osećaj da još smo tu:
Ti i ja… i nekoliko neostvarenih
pogleda.
Kako ružno je sam sećati
se
pokislih rumenih
krovova
i udisati mlak vazduh
neponovljivog februara.
Spremni smo da se
prevarimo,
ali nisam više naivan…
Nisam naivan…
Samo podmukao i lud!
Lud kao kiše po
krovovima!
Lud kao sunce u sred
nevremena!
Lud kao neostvarena
četa
podmuklih galebova što
Dunavom marširaju!
Lud kao rat bez
neprijatelja!
Lud kao rosa na tvojim
usnama
prepletena mojim
usnama
što osećam ih tu…
O, da li iznedriće i ovo
ludilo
osećaj da u mojih
snovima
više ti nije mesto?
Ili ću kao nekada
pritisnut mesecom
od nemira
čuvati te pod jastukom,
sa lažima kraj
potiljka
da nikad te nisam sreo...
milivojk.blogspot.com
PUSTIĆU TE
Kajanju
mesta nema posle reči izrečenih...
Ni za tebe u
meni kad nisi u pravo vreme.
Pa sada
svrhe nema sećati se prepletenih
Istina u
lažima... zaključili sve smo teme.
Neću više da
se javljam, pogrešno ćeš razumeti...
Oblaci su
daleko otišli da drugom nose
Kiše i
sumrake... ja ih neću umeti
Pored tebe
odneti... postaće mi opet loše...
Ne zanima me
šta je bilo, čiju tugu sada nosiš,
Ni to da li
padaš kad teško ti je kao meni.
Možeš da se
vratiš Dragom anđelu da prosiš...
Što od mene
ostalo je... ne pripada ništa tebi.
Ne verujem
ti! Vređaju me tvoja nedela!
Ja ti nisam
zaslužio da kaljaš me dok me gaziš!
Leđa da mi
okreneš jer misliš da te gledam...
Pustiću
te... zauvek... sama da se kazniš...
http://milivojk.blogspot.com/2012/04/pusticu-te.html
NIŠTA OD TEBE OSTALO MI NIJE
Proleće me
neće izgrebati kao ti.
Neću mu dati
u nepovrat da me surva,
da ostavi
ožiljak... neću mu dati!
Duša mi
poderana još za tobom urla!
Rekla si: Ja
ne vidim nebo kao ti.
Bojim se da
nisi videla ni mene.
Bojim se da nikada
nećeš saznati
Da večno ćeš
mi strujati kroz vene
Tebi neće
biti ni života trista,
ni još
toliko dovoljno da shvatiš
jer ostaćeš
večno površna, ista,
a ja kao i uvek
bolestan romantik.
April me je
spustio na zemlju laku,
pa kupim
maslačke što si razbujala
kada si
otišla i ponela svaku
kapljicu
rose koju si mi dala.
I ništa od
tebe ostalo mi nije...
ništa da
zgrabim, da te osetim,
ali bar mogu
po ranama da rijem
i svaku ti pesmu
svoju posvetim.
http://milivojk.blogspot.com/2012/04/nista-od-tebe-mi-ostalo-nije.html
MASLAČAK
Danas sam
ubrao jedan maslačak
i poželeo da
ga donesem tebi,
da ga u
svoju knjigu staviš
dok ne
posivi kao tuga u meni.
Pa nekad kad
ga slučajno sretneš
u miru dok
listaš tuđe muke,
da ti se
raspadnut na ruke spusti,
raspadnut
kao moj život što je...
I bez
sećanja sa stegnutim licem
baciš ga
kroz prozor neka leti,
dohvati nebo
i sestre svoje
i bude
poslednji moj dodir tebi.
http://milivojk.blogspot.com/2012/04/maslacak.html
AKO DANAS ODEŠ
Ako danas
odeš, otić’ ću i ja dovraga!
Pusti me
barem da samo znam da si blizu...
Ako danas
odeš, odakle ti snaga
da se posle
vratiš dok sećanja se nižu?
Ne govori mi
da će sve to samo proći...
Daljine me
bole svakim metrom više.
Znam da će
nam oboje laste na prag doći,
al’ šta kad
i njih prve oteraju kiše?
Ko će ti
pesme moje pevati dok snene
otvaraš oči
u podne iz sna?
Ko će te
tada sećati na mene?
Ko će mene
ranjenog podići sa dna?
Ako danas
odeš... i mene povedi...
da krenemo
zajedno prugom tom ka jugu,
mene će i
onako usput vrag odneti
nazad gde
smo stali, da hrani moju tugu.
http://milivojk.blogspot.com/2012/04/ako-danas-odes.html
OPET ISPOČETKA
Nikada nisam
želeo da te izgubim...
Da odeš tek
tako... i bez razloga.
Nebitno je
sve dok mogu da te ljubim
i gledam sa
svog mutnog prozora.
Sam sam kriv
za svu moju bol...
Ja sam taj
koji ne zna sa sobom da vaga.
Samo živ sam
s tobom, svedok mi je Bog
jer ti si mi
sve... sva moja snaga!
Oprosti mi
što nekad bio sam i loš...
Kada ludim i
za granice ne znam,
to je samo
zato što želim te još
i što bez
tebe nisam bio trezan.
Vreme je
prošlo, prošli smo i mi
stvari koje
mogu da nas pomere.
Pogledajmo sebe...
u oči istini,
sve
drugačije je posle promene.
Samo sruši
zid! Oslobodi se tog straha
od mene, od
sebe i od prošlosti...
Već sutra
možemo opet mi bez daha
jedno drugom
zavući se pod kosti.
Sada sam
više neg’ ikad siguran
da mogu ti
biti i zemlja i Bog,
sve što
poželiš... i miran i buran...
Samo da si
opet kraj ramena mog.
Pogledaj
večeras još sebe u oči,
videćeš i
mene tamo kako čekam
da se meni
vratiš i još ove noći
počnemo opet
baš sve ispočetka.
http://milivojk.blogspot.com/2012/04/opet-ispocetka.html
SAČUVAJ NAM DANE
Nedostaje mi
pogled na katedralu
sa tvog
prozora dok nam preti zima,
da slušam
kako dišeš, gledaš tavanicu staru
koja se
nazire od leptirića i dima.
Nedostaju mi
reči o tome šta biće
dok iskra ti
se zlatna u očima budi
i strepnja u
čekanju zore koja sviće
dok nikome
te nedam, zaludno te ljubim.
U potrovlju
soba, bela kutija... i pogled,
stisak ruku
zapletenih prstima i muk...
dok sve je
savršeno... u žurbi dok ne odem
i ne čujem
prokletih vrata zvuk.
Nedostaješ
mi ti... i sve tvoje mane...
oči neumorne
i noć besana.
Ako ništa
drugo, sačuvaj nam dane,
ja nas već
jesam u svojim pesmama.
http://milivojk.blogspot.com/2012/03/sacuvaj-nam-dane.html
DANAS
Baš danas
sam tražio prazninu
i kopao
sveže rane da te pronađem,
da te osetim,
pa makar i kroz bol
i na
trenutak opet izgubim se.
Nisam, veruj
osetio neku razliku...
Isto je kao
da si tu, ali mi ne pomaže
jer znam da
više nisam tvoj...
i ako svaki
dan ispočetka zaljubim se.
http://milivojk.blogspot.com/2012/03/danas.html
MOJ SVET
Danas ću
samo probati da te ne volim...
Da ti naudim
i kao pobednik te ostavim,
jer evo...
tri dana je prošlo kako te ne molim
da se
vratiš, da me razumeš... da sa mnom ostariš.
Kako je
samo dobro biti ovako hladan kao ti:
Praviti se
da ništa nije bilo i nastaviti dalje...
Opet je nebo
plavo, život lep i maslačak žuti
u mojim
rukama gde nisi ti... Baš je dobro ne voleti te!
Pa zašto
onda to sebi radim kad mi nanosiš samo bol?!
Zašto te ne
zaboravim i opet mi dobro bude?
Pa zato...
što si moj svet... moja sreća, moja kob...
Ti si istina
i jedina svetlost ovoga života mog.
http://milivojk.blogspot.com/2012/03/moj-svet.html
