Sreda, Februar 06, 2013
LUD
Od tebe mi je ostalo
nekoliko nedorečenih
pesama,
i sumnja koja se
izmaglila
međ’ prstima…
Potrošeni osećaj da
spokojan
mogu biti samo samoćom
okovan…
i možda koja nada
manje.
Nekoliko ludih noći,
neprovetrenih prostorija
i sanjivi ukus cimeta
što liči mi na nebo…
Lepi mi se pod prstima
a miriše na zimu...
i bol!
U sumrak neopipljivim
snovima
dok tumaram hodnicima
potkrovlja
osećaj da još smo tu:
Ti i ja… i nekoliko neostvarenih
pogleda.
Kako ružno je sam sećati
se
pokislih rumenih
krovova
i udisati mlak vazduh
neponovljivog februara.
Spremni smo da se
prevarimo,
ali nisam više naivan…
Nisam naivan…
Samo podmukao i lud!
Lud kao kiše po
krovovima!
Lud kao sunce u sred
nevremena!
Lud kao neostvarena
četa
podmuklih galebova što
Dunavom marširaju!
Lud kao rat bez
neprijatelja!
Lud kao rosa na tvojim
usnama
prepletena mojim
usnama
što osećam ih tu…
O, da li iznedriće i ovo
ludilo
osećaj da u mojih
snovima
više ti nije mesto?
Ili ću kao nekada
pritisnut mesecom
od nemira
čuvati te pod jastukom,
sa lažima kraj
potiljka
da nikad te nisam sreo...
milivojk.blogspot.com
"O, da li iznedriće i ovo ludilo
osećaj da u mojih snovima
više ti nije mesto?
Ili ću kao nekada
pritisnut mesecom
od nemira
čuvati te pod jastukom,
sa lažima kraj potiljka
da nikad te nisam sreo..."
SAVRŠENO!
Comment by
3msc
(02/06/2013 20:27)
Prelepo!pozz:)
Comment by
endzylove
(02/06/2013 07:46)
