ZNAM DA ZNAŠ
Izmisliću noćas
stotinu načina
da te povredim,
izmisliću novo oružje
samo da te zauvek
slomim.
Ali znam da je uzalud,
Ne mogu da te
pobedim,
Ali obećavam, probaću
bar da te
ne volim.
Znam da u sebi lažem
i želim da
pomisliš
kako mi ne
značiš
ni malo.
Ali bojim se,
kada me
pogledaš
u oči
da ćeš
shvatiti
koliko mi je
stalo.
I čemu sve
to, kad
i onako sve
to znaš,
da kada nisi
blizu,
u
daljini toj
gubim se i
ja?
A ti i dalje
ne želiš sebe
da daš.
Da li se bojiš
il’ si sebična?
to ne znam!
Možda ako bih i shvatio,
izgubila bi se sva čar,
poznaješ me dobro,
znam da znaš,
znaću i ja,
i tu je kraj…
ili…
baš nam ta nit fali
da budemo ono što
sam samo ja…
da budemo munja i nebo,
more i voda,
izvor i kap…
