MOŽDA TE NAĐEM
Možda te nađem u naličju vremena
kad zagrmi i nevreme me svlada,
kad počne sneg ponovo da pada
i postanem žrtva svoga bremena.
Možda te nađem kad sve se lađe
potope i duge od sunca posive.
Možda te nađem u sred pustinje
kad i kiše budu od meda mi slađe.
Spokojom ćeš se meni vratiti
u nevreme nakon svih tih bura,
dok svet se pred nama tetura…
Životom ću te, ako treba platiti.
Možda te i nađem kad ispijem kiše,
kada poslednja želja u meni mine,
dotaknem dno uz jecaj violine
i nikada mi ne zatrebaš više…
milivojk.blogspot.com
LUD
Od tebe mi je ostalo
nekoliko nedorečenih
pesama,
i sumnja koja se
izmaglila
međ’ prstima…
Potrošeni osećaj da
spokojan
mogu biti samo samoćom
okovan…
i možda koja nada
manje.
Nekoliko ludih noći,
neprovetrenih prostorija
i sanjivi ukus cimeta
što liči mi na nebo…
Lepi mi se pod prstima
a miriše na zimu...
i bol!
U sumrak neopipljivim
snovima
dok tumaram hodnicima
potkrovlja
osećaj da još smo tu:
Ti i ja… i nekoliko neostvarenih
pogleda.
Kako ružno je sam sećati
se
pokislih rumenih
krovova
i udisati mlak vazduh
neponovljivog februara.
Spremni smo da se
prevarimo,
ali nisam više naivan…
Nisam naivan…
Samo podmukao i lud!
Lud kao kiše po
krovovima!
Lud kao sunce u sred
nevremena!
Lud kao neostvarena
četa
podmuklih galebova što
Dunavom marširaju!
Lud kao rat bez
neprijatelja!
Lud kao rosa na tvojim
usnama
prepletena mojim
usnama
što osećam ih tu…
O, da li iznedriće i ovo
ludilo
osećaj da u mojih
snovima
više ti nije mesto?
Ili ću kao nekada
pritisnut mesecom
od nemira
čuvati te pod jastukom,
sa lažima kraj
potiljka
da nikad te nisam sreo...
milivojk.blogspot.com
