Poezija

Kajanju mesta nema posle reči izrečenih...

Ni za tebe u meni kad nisi u pravo vreme.

Pa sada svrhe nema sećati se prepletenih

Istina u lažima... zaključili sve smo teme.

Neću više da se javljam, pogrešno ćeš razumeti...

Oblaci su daleko otišli da drugom nose

Kiše i sumrake... ja ih neću umeti

Pored tebe odneti... postaće mi opet loše...

Ne zanima me šta je bilo, čiju tugu sada nosiš,

Ni to da li padaš kad teško ti je kao meni.

Možeš da se vratiš Dragom anđelu da prosiš...

Što od mene ostalo je... ne pripada ništa tebi.

Ne verujem ti! Vređaju me tvoja nedela!

Ja ti nisam zaslužio da kaljaš me dok me gaziš!

Leđa da mi okreneš jer misliš da te gledam...

Pustiću te... zauvek... sama da se kazniš...

 

 

 http://milivojk.blogspot.com/2012/04/pusticu-te.html

Proleće me neće izgrebati kao ti.

Neću mu dati u nepovrat da me surva,

da ostavi ožiljak... neću mu dati!

Duša mi poderana još za tobom urla!

Rekla si: Ja ne vidim nebo kao ti.

Bojim se da nisi videla ni mene.

Bojim se da nikada nećeš saznati

Da večno ćeš mi strujati kroz vene

Tebi neće biti ni života trista,

ni još toliko dovoljno da shvatiš

jer ostaćeš večno površna, ista,

a ja kao i uvek bolestan romantik.

April me je spustio na zemlju laku,

pa kupim maslačke što si razbujala

kada si otišla i ponela svaku

kapljicu rose koju si mi dala.

I ništa od tebe ostalo mi nije...

ništa da zgrabim, da te osetim,

ali bar mogu po ranama da rijem

i svaku ti pesmu svoju posvetim.

 

 

 http://milivojk.blogspot.com/2012/04/nista-od-tebe-mi-ostalo-nije.html

Danas sam ubrao jedan maslačak

i poželeo da ga donesem tebi,

da ga u svoju knjigu staviš

dok ne posivi kao tuga u meni.

Pa nekad kad ga slučajno sretneš

u miru dok listaš tuđe muke,

da ti se raspadnut na ruke spusti,

raspadnut kao moj život što je...

I bez sećanja sa stegnutim licem

baciš ga kroz prozor neka leti,

dohvati nebo i sestre svoje

i bude poslednji moj dodir tebi.

 

 

 http://milivojk.blogspot.com/2012/04/maslacak.html

Ako danas odeš, otić’ ću i ja dovraga!

Pusti me barem da samo znam da si blizu...

Ako danas odeš, odakle ti snaga

da se posle vratiš dok sećanja se nižu?

Ne govori mi da će sve to samo proći...

Daljine me bole svakim metrom više.

Znam da će nam oboje laste na prag doći,

al’ šta kad i njih prve oteraju kiše?

Ko će ti pesme moje pevati dok snene

otvaraš oči u podne iz sna?

Ko će te tada sećati na mene?

Ko će mene ranjenog podići sa dna?

Ako danas odeš... i mene povedi...

da krenemo zajedno prugom tom ka jugu,

mene će i onako usput vrag odneti

nazad gde smo stali, da hrani moju tugu.

 

 

 http://milivojk.blogspot.com/2012/04/ako-danas-odes.html

Nikada nisam želeo da te izgubim...

Da odeš tek tako... i bez razloga.

Nebitno je sve dok mogu da te ljubim

i gledam sa svog mutnog prozora.

Sam sam kriv za svu moju bol...

Ja sam taj koji ne zna sa sobom da vaga.

Samo živ sam s tobom, svedok mi je Bog

jer ti si mi sve... sva moja snaga!

Oprosti mi što nekad bio sam i loš...

Kada ludim i za granice ne znam,

to je samo zato što želim te još

i što bez tebe nisam bio trezan.

Vreme je prošlo, prošli smo i mi

stvari koje mogu da nas pomere.

Pogledajmo sebe... u oči istini,

sve drugačije je posle promene.

Samo sruši zid! Oslobodi se tog straha

od mene, od sebe i od prošlosti...

Već sutra možemo opet mi bez daha

jedno drugom zavući se pod kosti.

Sada sam više neg’ ikad siguran

da mogu ti biti i zemlja i Bog,

sve što poželiš... i miran i buran...

Samo da si opet kraj ramena mog.

Pogledaj večeras još sebe u oči,

videćeš i mene tamo kako čekam

da se meni vratiš i još ove noći

počnemo opet baš sve ispočetka.

 

 

 http://milivojk.blogspot.com/2012/04/opet-ispocetka.html