Poezija

Danas sam ubrao jedan maslačak

i poželeo da ga donesem tebi,

da ga u svoju knjigu staviš

dok ne posivi kao tuga u meni.

Pa nekad kad ga slučajno sretneš

u miru dok listaš tuđe muke,

da ti se raspadnut na ruke spusti,

raspadnut kao moj život što je...

I bez sećanja sa stegnutim licem

baciš ga kroz prozor neka leti,

dohvati nebo i sestre svoje

i bude poslednji moj dodir tebi.

 

 

 http://milivojk.blogspot.com/2012/04/maslacak.html

Ako danas odeš, otić’ ću i ja dovraga!

Pusti me barem da samo znam da si blizu...

Ako danas odeš, odakle ti snaga

da se posle vratiš dok sećanja se nižu?

Ne govori mi da će sve to samo proći...

Daljine me bole svakim metrom više.

Znam da će nam oboje laste na prag doći,

al’ šta kad i njih prve oteraju kiše?

Ko će ti pesme moje pevati dok snene

otvaraš oči u podne iz sna?

Ko će te tada sećati na mene?

Ko će mene ranjenog podići sa dna?

Ako danas odeš... i mene povedi...

da krenemo zajedno prugom tom ka jugu,

mene će i onako usput vrag odneti

nazad gde smo stali, da hrani moju tugu.

 

 

 http://milivojk.blogspot.com/2012/04/ako-danas-odes.html