Poezija

Nikada nisam želeo da te izgubim...

Da odeš tek tako... i bez razloga.

Nebitno je sve dok mogu da te ljubim

i gledam sa svog mutnog prozora.

Sam sam kriv za svu moju bol...

Ja sam taj koji ne zna sa sobom da vaga.

Samo živ sam s tobom, svedok mi je Bog

jer ti si mi sve... sva moja snaga!

Oprosti mi što nekad bio sam i loš...

Kada ludim i za granice ne znam,

to je samo zato što želim te još

i što bez tebe nisam bio trezan.

Vreme je prošlo, prošli smo i mi

stvari koje mogu da nas pomere.

Pogledajmo sebe... u oči istini,

sve drugačije je posle promene.

Samo sruši zid! Oslobodi se tog straha

od mene, od sebe i od prošlosti...

Već sutra možemo opet mi bez daha

jedno drugom zavući se pod kosti.

Sada sam više neg’ ikad siguran

da mogu ti biti i zemlja i Bog,

sve što poželiš... i miran i buran...

Samo da si opet kraj ramena mog.

Pogledaj večeras još sebe u oči,

videćeš i mene tamo kako čekam

da se meni vratiš i još ove noći

počnemo opet baš sve ispočetka.

 

 

 http://milivojk.blogspot.com/2012/04/opet-ispocetka.html