ŽELEO BIH...
Želeo bih noćas da ne sanjam te,
barem jedna noć spokojno da prođe,
a sutra opet neka tuga dođe,
trebaće mi ona, kada nemam tebe.
Želeo bih jecaj gitara da stane,
neka svira noćas muzika sa juga,
ona vesela; presela mi tuga
sa kojom mi svako jutra osvane.
Želeo bih noćas da ubijem snove,
pa makar se posle i ubicom zvao,
i ceo život tuđe snove krao,
kad ne ustanem kad me neko zove.
Želeo bih noćas da sakrijem sebe
u neke ruke neznane mi, strane,
i da gorim dok jutro ne svane,
uzalud... misliću na tebe.
LJUBAV TO JE, SREĆA NE
Lako bih te našao kada bih te tražio,
al nisam se snašao u laži toj.
I kad bih u pakao, ni tad ne bih plakao
Jer znam da bih sve dobro ostavio njoj…
Izvor moga raja je, svetlost na kraju puta,
Nekad ništa, nekad sve…
A nekad samo ljubav glupa koju daljina guta
I progoni me…
Trazi početak, kraja nema, a ni smisla kao pre.
Ljubav to je…
Sreća ne!
