MOJ DOM
Noćas, probudi me,
sakrij snove i osudi me
na večni nespokoj.
To smeš samo ti...
samo tebi sam dao
dušu da mi razoriš,
okreneš se i odeš.
A znam, ponovo ćeš doći,
zatvorićeš oči, tu, kraj mene
i noć će proći.
Naše će senke izbledeti,
a ja ću miran sedeti
i čekati prve reči.
I tako... dok srce kuca,
tvoj dom je moja kuća,
a moj si ti.
Noćas, probudi me,
otvori snove i sludi me,
i molim te, odlazi...
