Poezija

MOJ DOM

Noćas, probudi me,
sakrij snove i osudi me
na večni nespokoj.

To smeš samo ti...
samo tebi sam dao
dušu da mi razoriš,
okreneš se i odeš.

A znam, ponovo ćeš doći,
zatvorićeš oči, tu, kraj mene
i noć će proći.

Naše će senke izbledeti,
a ja ću miran sedeti
i čekati prve reči.

I tako... dok srce kuca,
tvoj dom je moja kuća,
a moj si ti.

Noćas, probudi me,
otvori snove i sludi me,
i molim te, odlazi...

[Odgovori]

"kad opet svratiš u moj san
osmehni se, mahni...
poljubac pošalji...
i nastavi svojim putem...
na mom je samo jedno srce ostalo"...
Prijatno!