Poezija

Pusti me da živim u svojoj ludosti

neometen tvojim postupcima.

Dodirni me samo da me uzburkaš...

Al nikom nepričaj da baš tebi pišem!

Pst! Naša je tajna da to što smo imali

je bilo najlepše. A samo moja je da te

još uvek volim.

Ćuti, ne govori! Mnogo je zlih duša!

Neko će te odvesti daleko od mene

i tada ja više neću biti ja.

Ovako kad znam da tu si negde

iza par zgrada, par ulica... nekako mi je lakše.

Pa makar i s njim u postelji

znam da jedan uzdah je samo za mene.

Ćuti! I ne prepuštaj mene u ruke neke neznane.

I ako tvoj više neću biti... tvoj sam celim bićem...

i biću... dok trajem.

 

 

 

I sinoć sam te sreo. Pognute glave previrući po novčaniku

Čekala si da prođem...

Smešna si, mila... Kao da si previrala po sećanju...

Čak to što je neko sa mnom bio

Ne znači da bih bio bezobziran, nepristojan.

Osetio sam tvoj pogled na svojim leđima

Ali se nisam osvrtao. Glupo je, zar ne?

Pogledi bi nam se sreli, sramota bi učinila svoje...

Možda čak i seta, ko zna...

Izabrali smo suprotne puteve.

Meni su koraci sada stabilni. Ponovo sam prohodao

I hrlim daljine.

Ne želim ti da padneš. Več samo da se sećaš.

Sećaš trenutka jer on je sve! Raspršen čini večnost

Koja će zauvek da traje

U tebi... u meni...

 

 

 

Prepoznaćeš me u dugim ulicama...

„Pabu na Bulevaru“, „Limanskom parku“...

Jednoj čaši... krigli točenog, crnog...

Jednoj klupi na tvrđavi koja i danas

Čuva od pogleda slučajnih prolaznika...

Prepoznaćeš me u nekim klubovima,

Novoj religiji, pogledu u mraku...

Autobusu broj tri... u prolazu, kraj Dunava

Koji zamalo me je odneo.

Prepoznaćeš me i u njemu...

Kada ti okrene leđa u krevetu...

Kada ti okrene leđa kada ti najviše treba...

U mladom mesecu i mirisu putnika.

Prepoznaćeš me na uglu „Maksima Gorkog“,

Pri svakom drhtavom trenutku nepoznatog...

U svakom filmu jer nikad nisam glumio!

Na svom jastuku, u svojoj kosi,

na mokrom ramenu...

Prepoznaćeš me pod svojom jaknom

Gde ću prespavati proleće...

U zvuku gitare i penušavom vinu...

U dnu čaše kada su samo praznina,

Čežnja i želja za bolom jedini razlog za dalje...

Prepoznaćeš me u trećem mesecu...

Trećem danu... trećem pokušaju...

U nekom martu... novembru, decembru...

U prvom poljupcu u okrilju stare topole.

Prepoznaćeš me i u pesmama mojim...

Ja te više nikada neću videti!

Prepoznaću te samo onda kada nekome

srušim ceo svet... kada budem kao ti...