Poezija

Nedostaje mi pogled na katedralu

sa tvog prozora dok nam preti zima,

da slušam kako dišeš, gledaš tavanicu staru

koja se nazire od leptirića i dima.

Nedostaju mi reči o tome šta biće

dok iskra ti se zlatna u očima budi

i strepnja u čekanju zore koja sviće

dok nikome te nedam, zaludno te ljubim.

U potrovlju soba, bela kutija... i pogled,

stisak ruku zapletenih prstima i muk...

dok sve je savršeno... u žurbi dok ne odem

i ne čujem prokletih vrata zvuk.

Nedostaješ mi ti... i sve tvoje mane...

oči neumorne i noć besana.

Ako ništa drugo, sačuvaj nam dane,

ja nas već jesam u svojim pesmama.

 

 

 http://milivojk.blogspot.com/2012/03/sacuvaj-nam-dane.html

Baš danas sam tražio prazninu

i kopao sveže rane da te pronađem,

da te osetim, pa makar i kroz bol

i na trenutak opet izgubim se.

Nisam, veruj osetio neku razliku...

Isto je kao da si tu, ali mi ne pomaže

jer znam da više nisam tvoj...

i ako svaki dan ispočetka zaljubim se.

 

 

 http://milivojk.blogspot.com/2012/03/danas.html