NEK TRAJE
Pokidan do
besvesti, nije mi lako
da pogazim
sebe i odglumim da
ću preko
svega preći, i tek tako
ponosan
ustati sa dna.
Sad već
očajan ne mogu da shvatim
da je tek
tako moglo da se desi
istog dana
da na grudima ti plačem,
a već iste
noći zameniš me njim.
Spreman da
budem što sam bio, bolji,
ne gušim te
više kada sve ti dam.
znam da ipak
nije to tebi po volji
al’ se bojim
da ne gubim samo ja.
Šta loše o
njemu ne mogu ti reći,
Ispašću samo
lud i opsesivan,
A ima
toga... ne mogu poreći.
Nek ostanem
ja taj naivan i kivan
Pa sad idi
dalje, neka ti je srećno,
ono što smo
imali nek traje,
u sećanju
mome ostaćeš večno
Dok ne
prebolim i počnem da se kajem...
Što sve sam
ti dao... i još ti sve dajem...
