Poezija

Nekada sam živeo u čarima svojih snova

I želeo da se otisnem daleko od dna,

A sada kada sam osoba jedna sasvim nova,

Shvatam da ipak to nisam bio ja.

Drugi su merili, osećali, znali,

I isto toliko ostao im dužan,

Ali meni nikada dosta nisu dali

Da ostanem bez cilja, samo glup i ružan.

I nesvesno kad ime povede me tvoje

Proletim kroz sunca, mora, sva bez kraja…

Uplasim se nekad, i hrabri se boje,

Ali istraju na putu do raja…

Ostaću ti dužan, večno, dok god trajem,

U okrilju mojih želja ti ćeš biti.

Jer ne želim sutra opet da se kajem

I da se uplašim šta ću opet sniti.

Strah kada ubije sve želje u nama,

Kada se slomi sve ono što znamo,

Tada nam ostane samo pusta tama